Opet si mi na rubu oka,
al’ ne dam da sklizneš,
jer ne znam koliko te je u meni ostalo
i da li ćeš još nekad izaći mi na oči
da ponovo ne dopustim da sklizneš,
a da jedva čekam da mi usne dotakneš.
Koliko snage u jednoj kapi tebe.
Znam kroz šta si prošla na putu do mog oka,
ali ne znam odakle si krenula i šta ti je cilj,
osim da me nateraš u beg od tebe i od sebe
i da ne znam više da li ti se radujem, ili te se bojim,
da li imam snage da podnesem čupanje srca na živo,
da li te bar malo volim, da li sam te ikada voleo...
Na vrh jezika si mi, a ćutim.
Šta da kažem? Ko bi me slušao?
Ja, koji sam te znao,
ne mogu više da slušam o tebi,
jer ne smem da verujem da si postojala.
Nije to bila ljubav, već ti.
Ljubav dodje i prodje, a ti si samo došla.
Goran Tadić
Prelepo :)))
OdgovoriIzbriši