"Pre ili kasnije svi otkrijemo da važni životni trenuci u životu nisu oni glasno reklamirani, nisu rođendani, venčanja, mature ili razni ciljevi koje smo postigli. Prelomni se trenuci ušunjaju na vrata sećanja nenajavljeni, oni su kao odbegli psi koji upadnu, pronjuškaju uokolo i naprosto nikad ne odu. Oni su merilo naših života..."
Paulo Koeljo- Na obali reke Piedre sedela sam i plakala
" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim. Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama. Ne plašimo se istih stvari. Čak se i averi koji nas proganjaju lepo slažu međusobno! Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto. Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru. Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim... A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro."
Ana Gavalda
" Što sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvatao gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučio sam da biti voljen ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju. Gde god bi sena zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni. Lepota nije ništa, video sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni uprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svako je zdrav ko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.Ali sreća je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome ko je poseduje, već onome ko ume da je voli i da joj se divi..."
Herman Hese
"Поноћ уз маргаринску свећу ручне израде. Убица не може да спава. Остали зликовци по ћелијама сањају лепшу прошлост. Ујутро ћемо сви пред лице неба, тмурно без Сунца. Јер га нисмо ни заслужили. Свеједно, биће то једна добро расположена групица отпадника, убица углавном, која ће у тих скоро сат шетње покушати да се што духовитије предcтави осталима, јер су остала двадесет и три сата намењена официјелној робији, са разголићеном приватношћу."
Жарко Лаушевић - Година Прође, Дан Никад
"Можда сам фигурица у нечијем тетрису? Не могу да ме уклопе, ни приземе, па ме стално окрећу и на крају су једноставно притисли паузу и сад стојим ту, без трајања, укочен као онај смрзнути ослић из Јапана, док се батерије нечијег тетриса не истроше. Не смеју да наставе са игром, плаше се да не изгоре, а досадашњи скор им је прилично бедан. Остаје ми нада да ће тетрис доспети у руке неког амбициознијег и спретнијег играча који ће успети да ме уреди и поништи ."
Жарко Лаушевић - Година Прође, Дан Никад
" Nesto ću ti reci, lutko, samo to nemoj pricati nikom. Ne moras vise cekati da se kazaljke spoje. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno rastrkane."
Djordje Balasevic
"Kasno je sjecanja, uzalud se javljate, beskorisne su vase nemocne utjehe i podsjecanja na ono sto je moglo da bude, jer sto nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo. Vi ste varka koja radja nezadovoljstvo, varka koju ne mogu i ne zelim da otjeram, jer me razoruzava i tihom tugom brani od patnje."
Meša Selimovic
Sve je u meni danas šareno.
I u tebi je možda šareno.
U nama svima šarenog ima.
Bila je zima.
Prošla je zima.
Mika Antic
Može li covjek, uhvaćen u tu mrežu rutine, ne zaboraviti da je covjek, jedinstveni individuum, bice kojemu je dana samo ova jedina šansa života, sa nadama i razocarenjima, sa žalošcu i strahom, s cežnjom za ljubavlju i grozom pred ništavilom i odvojenošcu?
Erich Fromm - Umijeće ljubav
- Izvini, gde sam te ono prekinula?
- Nisi me prekinula..... Naprotiv. Nastavila si me tamo gde sam jednom prekinut.
Balašević - Tri Posleratna Druga
Pred mnogim vratima sam cekao,
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žedj bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…
Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noci koje groznicavo išcekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.
Bežec' od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samocu…
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrećnim me cini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.
Oklevajući, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:
Brani se, najlepša moja, zakopcaj haljinu svoju,
opcini me, izmuci me nikad mi ne reci DA.
Herman Hesse
Photo by Fabian Perez
Opet si mi na rubu oka,
al’ ne dam da sklizneš,
jer ne znam koliko te je u meni ostalo
i da li ćeš još nekad izaći mi na oči
da ponovo ne dopustim da sklizneš,
a da jedva čekam da mi usne dotakneš.
Koliko snage u jednoj kapi tebe.
Znam kroz šta si prošla na putu do mog oka,
ali ne znam odakle si krenula i šta ti je cilj,
osim da me nateraš u beg od tebe i od sebe
i da ne znam više da li ti se radujem, ili te se bojim,
da li imam snage da podnesem čupanje srca na živo,
da li te bar malo volim, da li sam te ikada voleo...
Na vrh jezika si mi, a ćutim.
Šta da kažem? Ko bi me slušao?
Ja, koji sam te znao,
ne mogu više da slušam o tebi,
jer ne smem da verujem da si postojala.
Nije to bila ljubav, već ti.
Ljubav dodje i prodje, a ti si samo došla.
Goran Tadić
